Japan i svemirska agencija ove zemlje po imenu JAXA već decenijama pokušavaju da šalju solarnu energiju iz svemira na Zemlju. Ova nacija je 2015. godine napravila proboj u tom projektu kada su naučnici agencije JAXA uspešno poslali 1,8 kilovata energije, dovoljno da se napaja električno kuvalo za vodu, preko razdaljine od 50 metara do bežičnog risivera. Danas se Japan priprema da tu tehnologiju pretvori u deo naše svakodnevice.
Japan će u sklopu javno-privatnog partnerstva već 2025. godine pokušati da pošalje solarnu energiju iz svemira do Zemlje. U okviru projekta koji vodi profesor Naoki Šinohara sa Univerziteta u Kjotou, koji radi na prikupljanju solarne energije iz svemira još od 2009. godine, naučnici će pokušati da lansiraju niz malih satelita u orbitu, koji će potom slati prikupljenu solarnu energiju do prihvatnih stanica na Zemlji, koje su stotinama kilometara udaljene od samih satelita.
Korišćenje orbitalnih solarnih panela i mikrotalasa za slanje energije do Zemlje prvi put je predloženo 1968. godine. Nekoliko zemalja, uključujući Kinu i SAD, od tada su potrošile dosta vremena i novca pokušavajući tu ideju da sprovedu u delo. Ta tehnologija zvuči privlačno jer orbitalni solarni sateliti predstavljaju potencijalno neograničen izvor obnovljive energije. Solarni paneli u svemiru mogu da prikupljaju energiju non-stop, i koristeći mikrotalase mogu da šalju prikupljenu energiju, pri čemu oblaci ne predstavljaju prepreku. Međutim, ako Japan uspešno lansira svoje orbitalne solarne panele, ta tehnologija bi i dalje bila bliže naučnoj fantastici nego realnosti. To je zato što proizvodnja panela koji generišu 1 gigavat struje – što je otprilike isto kao i jedan nuklearni reaktor – košta oko 7 milijardi dolara koristeći trenutno dostupne tehnologije.
Korišćenje orbitalnih solarnih panela i mikrotalasa za slanje energije do Zemlje prvi put je predloženo 1968. godine. Nekoliko zemalja, uključujući Kinu i SAD, od tada su potrošile dosta vremena i novca pokušavajući tu ideju da sprovedu u delo. Ta tehnologija zvuči privlačno jer orbitalni solarni sateliti predstavljaju potencijalno neograničen izvor obnovljive energije. Solarni paneli u svemiru mogu da prikupljaju energiju non-stop, i koristeći mikrotalase mogu da šalju prikupljenu energiju, pri čemu oblaci ne predstavljaju prepreku. Međutim, ako Japan uspešno lansira svoje orbitalne solarne panele, ta tehnologija bi i dalje bila bliže naučnoj fantastici nego realnosti. To je zato što proizvodnja panela koji generišu 1 gigavat struje – što je otprilike isto kao i jedan nuklearni reaktor – košta oko 7 milijardi dolara koristeći trenutno dostupne tehnologije.