Stalkerveri najčešće izgledaju kao legitimne aplikacije za zaštitu od krađe podataka ili roditeljske kontrole nad pametnim telefonima, tabletima i računarima, ali su u stvari potpuno suprotne. Kada se instaliraju – najčešće bez pristanka i obaveštenja osobe koja je praćena – stalkerveri omogućavaju zlonamernim akterima da nadgledaju aktivnosti žrtava. Mogućnosti stalkerveri variraju u zavisnosti od aplikacije.
Godišnji izveštaj kompanije Kaspersky o stalkerverima ima za cilj da pruži bolje razumevanje posledica sve većeg broja žrtava digitalnog uhođenja. U prethodnoj godini otkriveno je 31.031 korisnika širom sveta koji su bili pogođeni stalkerverom, što je povećanje od skoro šest odsto u odnosu na 2022. godinu (5,8 odsto), kada je zabeleženo 29.312 žrtava. Brojke pokazuju da trend pada iz 2021. godine ipak nije opstao, te da je digitalno uhođenje i dalje globalni problem.
Prema podacima Kaspersky Security Network-a, tokom 2023. godine, najveći broj zabeleženih žrtava digitalnog uhođenja bili su korisnici iz Rusije (9.890), zatim Brazila (4.186) i Indije (2.492). Iran se nalazi na četvrtom mestu, dok je Turska na petom. U poređenju sa 2021. godinom, statistika 10 najpogođenijih zemalja se nije mnogo promenila, ali je zabeležen pozitivan pad u Nemačkoj, koja je sa sedmog pala na deseto mesto, a Saudijska Arabija više nije u prvih deset zemalja.
Uhođenje i nasilje – oflajn i onlajn
Među ispitanicima, 23 odsto njih je otkrilo da su naišli na neki oblik onlajn uhođenja od osobe sa kojom su se nedavno zabavljali, dok je 40 odsto anketiranih prijavilo uhođenje ili sumnja da je uhođeno.
S druge strane, 12 odsto ispitanika priznaje da je instaliralo ili podešavalo parametre na telefonu svog partnera, dok je 9 odsto priznalo da vrši pritisak na svog partnera da instalira aplikacije za praćenje. Ovakvo ponašanje ne odobrava većina, čak 54 odsto. Čak i da se oba partnera slože da koriste ove aplikacije, 45 odsto ispitanika i dalje ne odobrava, ističući značaj prava na privatnost. Nasuprot tome, 27 odsto podržava punu transparentnost u odnosima, kao i da je konsenzualno praćenje prikladno, dok 12 odsto smatra da je prihvatljivo samo kada se postigne zajednički dogovor.
„Ovi rezultati naglašavaju izazove sa kojima se suočavaju pojedinci kada biraju između privatnosti i zaštite ličnih podataka. Dobro je biti na oprezu, posebno u vezi sa osetljivim podacima kao što su lozinke bezbednosnih uređaja. Nespremnost da se dele takve informacije je u skladu sa principima sajber bezbednosti. Spremnost da se privatni podaci dele (bilo da su šifre ili fotografije) označava kulturološku promenu, iako bi pojedinci trebalo da prepoznaju potencijalne rizike, čak i u, naizgled bezazlenom, deljenju informacija. Ovi uvidi naglašavaju koliko je važna otvorena komunikacija u odnosima, uspostavljanja jasnih granica i promovisanje digitalne pismenosti. Za profesionalce u oblasti bezbednosti, to pojačava potrebu za kontinuiranom edukacijom o najboljim praksama sajber bezbednosti i osnaživanjem pojedinaca da donose informisane odluke da li da dele lične informacije“, rekao je Dejvid Em, stručnjak za bezbednost i privatnost podataka iz kompanije Kaspersky.
Za borbu protiv stalkervera potrebna su partnerstva
U većini zemalja, upotreba stalkervera trenutno nije zabranjena, ali instaliranje takvih aplikacija na pametni telefon drugog pojedinca bez njihovog pristanka je nezakonito i kažnjivo. Međutim, počinilac će biti taj koji će biti odgovoran, a ne programer koji je aplikaciju napravio. Zajedno sa drugim srodnim tehnologijama, stalkerver je jedan od elemenata tehnološke zloupotrebe i često se koristi u nasilnim vezama.
Stalkerver nije tehnički problem, već ukazuje na širi problem koji zahteva opšte delovanje društva. Kompanija Kaspersky nije samo aktivno posvećena zaštiti korisnika od ove vrste pretnji, već i održavanju dijaloga na više nivoa sa neprofitnim organizacijama, industrijom, istraživačkim i javnim agencijama kako bi zajedno radili na održivim rešenjima.
U 2019. godini, Kaspersky je bio prva kompanija za sajber bezbednost u industriji koja je razvila upozorenje koje privlači pažnju i jasno obaveštava korisnike ako se na njihovom uređaju pronađe softver za praćenje, odnosno stalkever. Pošto je ovo deo šireg problema, Kaspersky radi sa relevantnim stručnjacima i organizacijama u oblasti nasilja u porodici, od službi za podršku žrtvama i programa za počinioce do istraživačkih i vladinih agencija, kako bi podelio znanje i podršku profesionalcima i žrtvama.
Od 2019. godine, kompanija Kaspersky je jedan od suosnivača Koalicije protiv stalkervera, međunarodne radne grupe protiv stalkervara i nasilja u porodici koja okuplja privatne IT kompanije, nevladine organizacije, istraživačke institucije i agencije za sprovođenje zakona koje rade na borbi protiv sajber uhođenja i pomažu žrtvama onlajn zloupotrebe. Kroz konzorcijum od više od 40 organizacija, zainteresovane strane mogu da razmenjuju iskustva i zajedno rade na rešavanju problema nasilja na internetu. Pored toga, na sajtu Koalicije, koji je dostupan na sedam različitih jezika, žrtvama se pružaju pomoć i smernice u slučaju da posumnjaju da je stalkervar prisutan na njihovim uređajima.
