Na kraju je došao najteži test – parirati velikoj nemačkoj trojci na putevima bez ograničenja brzine.
Potpisnik ovih redova je češće bilo lider kolone nego pratilac, što znači da motor od 160 KS zna u par sekundi da prilagodi brzinu gornjoj granici normale.
Nismo stigli do 250km/h, jer toliko ni ne može da postigne, ali malo preko 200 jesmo, a prosečna brzina kroz Nemačku je bila za respekt.
Hrabro i na mišiće smo stigli na destinaciju. Motor se nije ni oznojio.
Kroz široke bulevare Berlina i prostrane poprečne ulice Qashqai je znao da pogreši „levo“ i „desno“, pa smo bolje upoznali grad kako bi ga više voleli. Bilo bi nam draže da je TomTom navigacija naučila levo i desno, a u nekoliko situacija je uputstvo bilo previše konfuzno, pa smo omašili traženo skretanje. U tim nesretnim slučajevima su nas spasavale HERE mape s telefona. Za spokojnije praćenje saobraćaja na auto putu bi voleli da smo imali i adaptivni tempomat…
Toliko hvaljena sedišta su se i ovog puta pokazala kao izvrsno rešenje za duga putovanja i odmorno telo.
Qashqai je na boljem putu (od puteva po Srbiji) prikazao sve vrline i potencijal novog motora. Prosečna potrošnja od 7,8 na voženim brzinama je za svaku pohvalu.
Automatski menjač bez problema menja desnicu ruku, a ona se pomoću tempomata igra s brzinama. Noge su slobodne i možete vežbati kolce, ili šta god da ste pustili od muzike.
Bose zvučnici su bili onoliko dobri koliko je bio i signal sproveden k njima, što će reći da od vas zavisi kako ćete častiti sopstvene uši.
U prvih stotinak kilometara nam se činilo da se glas svih pevača izobličio, ali je taj osećaj vremenom iščezao.
U okolini velikih gradova je jačina FM signala odlična i tada je radio zakon, a kad ste van civilizacije, možete uživati u muzici s USB-a ili uparenog telefona.